American Serb History 101

SRBIJA: Narodne Poslovice

(Try using Google Translate to see if you can decipher these famous sayings.)

Ако дуго живе скупа, животиње се заволе, а људи се замрзе.
Ако хоћеш да пљунеш, пљуни у шаку.
Ако је го, али је соко.
Ако је и колиба, наша је.
Ако једна жеља није задовољена то је довољан разлог.
Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.
Ако не може по коњу,
Ако не умије рећи, умије лећи.
Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла.
Ако неко воли један цвет који постоји само на једној
Ако одговараш на поруку бит ћеш још више наоружан.
Ако сам переш веш ожени се или најури жену.
Ако си ти вук, нијесам ни ја ћук.
Ако ти могу купити капу, памет не могу.
Ако жену тучес, своју срећу тучеш.
Ако знаш шта ти је било, не знаш ста ће ти бити.
Бадава је добро семе кад је рђаво орање.
Батина има два краја.
Бери жеље покрај себе !
Бисер не ваља пред свиње просипати.
Бивши пријатељ је гори него непријатељ.
Бјежи куд ти је воља, од себе не утјече.
Благо нестаде, враг остаде.
Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна.
Богат је ко није дужан, а млад ко је здрав.
Богат је онај који више произведе, него што поједе.
Богата је тешко даровати, сита госта још теже частити.
Богатство мења чуд, ретко набоље.
Бол се свлада стрпљивошћу.
Болан се пита, а здравом се даје.
Болест на колима долази, а на длаку излази.
Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне.
Боље је добро слушати, него лоше заповедати.
Боље је доброга служити, него рђаву заповиједати.
Боље је и мало с благословом, неголи и доста с проклетством.
Боље је имати рђаву годину, него рђава сусједа.
Боље је не почети, него не дочети.
Боље је немати, него отимати.
Боље је незналица но тврдоглавица.
Боље је поклизнути ногом него језиком.
Боље је с мудрим плакати него с лудим певати.
Боље је свашта јести, него свашта говорити.
Боље је своје јаје него туђа кокош.
Боље је у колиби пјевати него у двору плакати.
Боље мршав мир него дебела парница.
Боље се оградити добрим комшијом него добром оградом.
Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити.
Боље се замјерити Богу, но народу.
Боље слеп очима, него слеп памећу.
Бољи је добар глас него златан пас.
Бољи је и црн колач него празна торба.
Брак без деце је дан без сунца.
Брат брата над јаму води, али у јаму не меће.
Бравије је губице, а вучије гузице.
Брдо се с брдом не мозе састати, а живи се људи састану.
Буци већа ко мање разлога има.
Будалу не треба тражити, сама се јави.
Чело, очи и поглед врло често лажу, а говор најчешће.
Четири ствари могу да униште цовека: рђава земља, зла жена, лош пород и мртав капитал.
Чија сила, тога и правда.
Чисти рачуни - добри пријатељи.
Човек има само оно што даје.
Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.
Човек се позна у три случаја: у јелу, у богатству и у пијанству.
Човек се прима према оделу које носи а испраћа према духу.
Човек се учи док је жив, па опет луд умре.
Човек жели да је од свакога бољи, а од сина да је гори.
Чувај беле новце за црне дане.
Чувај се многих ако се не бојиш појединаца.
Чувај се оних који кроз смех уједају.
Чувај се онога ко ставља образ под опанак.
Чувај се тихе воде и пса који ћути.
Цвет је најлепши док је неубран.
Да га земља не вуче себи, полетео би.
Да је срце тврђе од камена опет би га растопило злато.
Да је стећи ко што рећи, сви би богати били.
Да је срце тврђе од камена
Да не боле, не б' се ране звале.
Да није ветрова, пауци би небо премрежили.
Да падне на леђа, разбио би нос.
Даровни колач често у грлу запне.
Девојка која жури на састанак већ је закаснила.
Ђе брат брата не воли, ту нема среће.
Ђе је срећа, ту је и несрећа.
Ђе није жене, ту није ни куће.
Ђе се год састану људи, оцјењују друге, а себе не.
Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују.
Добар човек увек остаје почетник.
Добавио се ки ћелав капе.
Добра крава се и у штали прода !
Добра није где се паметни не слушају.
Добра овца много не блеји, али много вуне даје.
Добра жена поштује мужа, па да је као певац.
Добре комшије подижу цену кући и добром имању.
Добро је ласно заборавити, а зло никада.
Добро је тешко видети, а лако се позна.
Добро ми је и бољем се надам.
Добро се не позна док се не изгуби.
Добру човеку све добро стоји.
Док је леђа, биће самара.
Док је шиба танка, треба је исправљати.
Док сви кажу 'Евала!' - оста глава ћелава.
Док живис, доликује ти да се надаш.
Драгом често опраштај, себи никад.
Дрво без гране и човек без мане - не могу бити.
Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.
Држи се новог пута и старог пријатеља.
Дубока вода је бистра, а плитка мутна.
Где је чија кућа ту је и средина света.
Где је сова излегла сокола.
Где је стида, ту је и поштења.
Где кучка лоче ту и лаје.
Где миш не цијуче, ту ни пиле не пијуче.
Где се ништа не може помоћи лепо је осмехнути се.
Где се пије примакни се, где се бије одмакни се.
Где жена бучи ту муж мучи.
Где злато господује, разлог се не чује.
Где злато говори, уста ћуте.
Гину ти што се смеју уочи битке.
Гладан пас и на газду лаје.
Гладног не теши, већ нахрани.
Глава је старија од књиге.
Господском смијеху и ведру небу не ваља вјеровати, јер се зачас промијени.
Гвозђе реже и дрво и камен, али и њега рђа једе.
Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.
И Богу се досаде пречесте молитве.
И крме рокне кад му се човјек јави.
И људе послушај, и своје памети имај.
И лонцем о камен или каменом о лонац, тешко лонцу свакојако.
И најмудрији да прода све што има, не може да купи све што нема.
И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.
И вук вије јер га рђа бије!
И зид има уши, и плот има очи.
Иде време, носи бреме.
Или не покушавај, или доврши.
Инат је несрећан занат.
Истина и жена најлепше су - голе.
Изреке су украс говора.
Изван очију, изван срца.
Јак корен дуге младаре пушта.
Једног гледа, двојица се надају.
Једном се лебац ломи.
Јефтина роба касу празни.
Језик кости нема, али кости ломи.
Кад би се све памети изнеле на вашар, свак би се своје машио.
Кад Бог даје не питај чији је син.
Кад човек тоне и за врело гвожђе се хвата.
Кад је воље и зло иде на боље.
Кад легнеш значи - предао си се.
Кад највише грми, најмање кише пада.
Кад се прасе наједе онда корито превали.
Кад султан назебе, раја кија.
Кад видим онда ћу и веровати.
Како дошло онако и прошло.
Ки да се свака ишчешљана уда !?
Ко ће наплести узица за туђих губица?
Ко касно бразду заоре у јесен чичак обере.
Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.
Ко људе не слуша, ни човек није.
Ко лопову гледа кроз прсте и сам је лопов.
Ко много збори - или много зна или много лаже.
Ко неће брата за брата, он ће туђина за господара.
Ко нема сокола и кукавици се весели.
Ко носи, не проси.
Ко прати туђ посао, свој заборавља.
Ко са дјецом љеже, запишан се диже.
Ко се Бога не боји и људи не стиди бежи од њега.
Ко се пред једним клања, показује другом леђа.
Ко се сели, тај се не весели.
Ко спретније тражи, лакше добије.
Ко у крчму иде, туђу децу храни.
Ко у небо пљује на образ му пада.
Ко зависи од другог, треба и његовом псу да се умиљава.
Ко жели да пева, увек ће наћи песму.
Која да двадесет литара варенике,
Која се не рекне, она се не чује.
Који коња сламом храни, сам кола вуче.
Коме је Бог отац, лако му је бити светац.
Кривац се и сенке боји.
Купуј прво суседа, па после кућу.
Лаје ко пас на звезде.
Лако ти је плитку воду замутити и будалу наљутити
Лакше је скувати жељезо него савладати женину тврдоглавост.
Лако је здравоме болеснога саветовати.
Лепу жену и виноград поред пута не треба имати.
Љубав не траје дуго ако уклониш свађе.
Људи се највише муче због хлеба и љубави.
Људи се по одјелу сретају, а по памети прате.
Људи су густо посијани, али ријетко ничу.
Луди бој бију, а мудри вино пију.
Међу милионима звезда, то је довољно да буде
Многи људи су као сатови: показују једно време, а откуцавају друго.
Много асова треба док се истина сахрани.
Много је мачки цело печење.
Много знати, значи пре времена остарити.
На једну главу не може се две капе.
На поруке вук меса не ије.
На силу се не може волети.
На усамљеност осуђују пријатељи.
Надури се ко ћуран на буњишту.
Најчешће опече потајни жар.
Најгоре је кад паднеш у њеним очима.
Најпре испред своје куће почисти.
Највише се воле људи који имају исте врлине, највише се мрзе који имају исте мане.
Не бој се онога коме ниси добро учинио.
Не буди отров да трујеш другог и не буди мед да те други полижу.
Не хватај се у коло ако не знаш играти.
Не лаје куја ради села, него ради себе.
Не плаши вука с' козијом мјешином.
Не вичи, оно што те је снашло нећес тако отерати.
Не зна да бесједи, а не уме да ћути.
Неће куче на куче.
Неће крушка испод трешње.
Нема лета док се не закикоће луг.
Нема ништа несносније од богате жене.
Нема ту ћука, да није вука.
Нема зиме док не падне иње.
Немогоше поједоше, а некће се све попише.
Неста блага, неста пријатеља.
Ни најбољи петао не може да измени време.
Није допуштено све знати.
Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.
Није вук ничије среће изио.
Никад зао на горега неће.
Нико не уме да се весели као сиротиња.
Нико није задовољан својим богатством и незадовољан
Ништа није лепше од осмеха заљубљене жене.
Ништа није тако лоше да не може бити горе.
Нов бунар копај, у стар не пљуј.
Новци ситно звече, ал' се далеко чују.
О јаране, боле ли те ране?
О непријатељу не говори зло, него мисли.
Обичан живот је јачи од мудрих књига.
Обоје је зло: и свима веровати, и никоме.
Од самоће ништа горе нема.
Онај ко те се боји кад си присутан, мрзи те кад си одсутан.
Онај те воли који те нагони на плач.
Ономе, ко уме да чека, временом све долази.
Осмехни се свакоме јутру.
Особа којој "треба" љубав последња је која ће је добити.
Отето - проклето.
Откуд сам се надао да ме сунце огрије, отуда ме лед бије.
Овца је вучије штене дојила и узгојила.
Озбиљно одгодимо за сутра.
За бриге је тешко чувати лепе девојке.
Паметна глава - стотину руку.
Паметни људи уче се на туђим грешкама, будале на властитим.
Поцни! Запоцето је пола дела.
Подноси, а не тужи на оно чему се не може избећи.
Пошто се кола сломе, многи пут казују.
Пошто се напијеш воде, не мути извор за собом.
Поштуј, ако хоћес да си поштован.
Позајми рукама, па тражи ногама.
Прав се смије, а крив се крије.
Пријатељ је најбоља имовина у животу.
Пријатељу и непријатељу дај увек добар савет, јер пријатељ га прихвата,
Прва је врлина бити без мане.
Прво поједи своје па туђе.
Равнодушност је најбољи начин у бригама.
Рђа једе гвожђе, а туга срце.
Реч "сутра" је измишљена за децу и за неодлучне људе.
Речи су као пчеле, оне су истовремено и мед и жаока.
Сачувај се Боже, од мирног сина код опаке снаје.
Слабо слови, али добро лови.
Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.
Срдитом попу празни бисази.
Срећа се састоји од избегнутих несрећа.
Срећан је онај који седи у својој кући.
Стари вук, пасја спрдачина.
Старост је болест од које свако умире.
Што данас не потрошиш, то си стекао.
Што је свачије, то је ничије.
Што је више брдо, то је дубља доља.
Што је живот скупљи - карактер је јефтинији.
Што људи имају више, то више зжеле.
Што мачка коти, миша лови.
Што висе силе, више и зла.
Страх је већ пола несреће.
Стрпљења! Временом од траве постаје млеко.
Свак за се козе пасе!
Свака је вика на вука,
Свака књига има своју судбину.
Свако има права колико има моћи.
Својство је лудости туђе мане видети, а своје заборавити.
Свуд је проћи, ал' је дома доћи.
Такав је човек, само онима највише завиди којима највише дугује.
Тело жене створено је да буде пружено на дар мушкарцу.
Тешко је чувати туђе паре и своју жену.
Тешко волу у јарму и човеку у најму.
Ко није служио, не умије ни заповједати.
Трипут кроји, једанпут режи.
Туђе је све лијепо, али је своје најљепше.
У гладним очима сваки је комад мали.
У вину је истина.
Учење је светлост.
Учини човеку сто пута добро, а једанпут не уцини -
Учини добро, не кај се; учини зло, надај се.
Упало је вуку у чељусти.
Узми врага ради блага,
Важан је само тренутак и покрет којим се даје
Велику срећу прати завист.
Весела младост највећа је радост.
Види мајку па проси девојку.
Више вреди што жена устеди него што муж заради.
Вода свашта опере до црна образа.
Вода све однесе, а срамоту не може.
Волети неког значи оставити му довољно простора да расте.
Времену се ваља покоравати.
Вуче се као манџука по тавану.
Вук и лисица мјењају длаку, али ћуд никада.
Вук који штреца не једе месо.
Залуду ми је бисер кад ми грло дави.
Жар љубави често опече.
Због сирота сунце грије.
Жедан коњ не бира мутну воду.
Желиш ли знати која су три највећа зла за човека? Ево укратко: жена,
Жена која донесе мираз влада мужем.
Жени је најслађи залогај - мушко срце.
Зид руши влага, а човека брига.
Зими без торбе и лети без гуња никада не иди.
Злато је чисто и у прљавој кеси.
Зуб времена је многе пресјеко.

Lessons from Marija Gajevic in Mladenovac, Serbia!

The powerful Serbian proverbs on the left hand side of this page came from the hard work of a wonderful female student at the "Kosta Djukic" school in Mladenovac, Marija Gajevic.

Marija has her own website, in which she teaches others throughout the world about her people, city, and country, Serbia.

http://www.oskosta.org/autor.html

She says she lives in Mladenovac, near the Selters Spa with her parents and grandmother (Baba).  Marija has an older sister attending the Mathematical High School in Belgrade.  Her parents work in the local factories in Mladenovac.  Her school is close to her home.

The website is Marija's idea, but her sister helps her with the html processes, which help bring her ideas to fruition, reality.

Marija would like to be a Scientist someday, and is well on her way to an outstanding career, especially using her Public Relations skills she has already developed.

Mladenovac is a city located in Serbia at 44.43 North, 20.70 East. Its name stems from word "youth" in Serbian language. In 2002 the city has total population of 55,076.

 ++++++++++++++++++

Here are some Math games, including the game of CONCENTRATION, Marija made for the children in her school:

http://matematikaos.blogspot.com/search/label/IGRICE ZA DECU

++++++++++++++++++

Many of us who are 2nd, 3rd and 4th generation American Serbs have forgotten the Serbian language of our ancestors.  Marija gives us a wonderful reminder of how important it is to keep the language.  Stevan Nemanja told his son, St. Sava, how important it was:

http://www.oskosta.org/zavestanje.htm

Реч Стефана Немање (оца Симеона) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава

   "Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ - изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је туђинац онолико освојио и покорио, колико ти је речи поткрао и својих натурио.

   "Народ који изгуби своје речи престаје бити народ. Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа с другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа. Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никад се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у битки на живот и смрт. Док се год у тој борби чује и један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један. Битка је завршена. После изгубљеног језика нема народа. Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два.

   "Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове, него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа. Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Кад ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека само слушају.

   "Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава, без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће тако освојен део земље и народ кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу."

+++++++++++++++++++

Visit Marija's School here:

http://www.oskosta.org/foto_skola.html

 ++++++++++++++++++++++++++

Some more famous sayings--- Marija calls these:

Riznica Mudrosti izbor misli

http://www.oskosta.org/mudrosti.htm

++++++++++++++++++

Here is one of my favorite pages!  It has all of the Fairy Tales written in Cyrlllic Serbian!

Три прасета

Била једном три прасета. Два прасета су била весели другари, који су волели песму и игру. Треће им је често говорило: "Боље би било да сазидате неку кућицу у којој бисте били сигурни од љутог вука, уместо што се играте по цео дан". И оно је сазидало за себе лепу камену кућицу. Прво прасе је тада рекло: "Па добро", и направило кућицу од сламе. Али, вук је дошао и почео да дува и напослетку одувао целу кућицу. Тада је прво прасе отрчало, што је брже могло, другом брату, који је саградио кућицу од дрвета. Међутим вук је стигао за њим и опет почео да дува што је могао јаче. Одувао је, разуме се, опет целу кућицу.
Два прасета су онда отрчала кући трећег брата. "Пусти нас унутра! Вук нам је одувао кућице и сад нам је за петама", закукала су браћа. Брат их је увео у кућу, а убрзо се појавио и вук. "Пусти ме унутра", викнуо је, "иначе ћу и твоју кућицу одувати". "Покушај само! "одговорило му је прасе. И вук је дувао и дувао, али кућица није пала. Онда се попео на кров и покушао да уђе у кућу кроз димњак. Али треће прасе га је чуло и запалило велику ватру на огњишту. Вук је пропао кроз димњак право у ватру и изгорео.

Here are the rest of the Fairy Tales to Choose From!  See if you can figure out which is which!

 http://pricezadecu.blogspot.com/2010/01/price-za-decu-tri-praseta.html

++++++++++++++++++

To our dear Marija, and all of the people in Mladenovac, a great big THANK YOU!, HVALA! from all of us here!

Mnogo, mnogo hvala!

+++++++++++++++++++

Be sure to listen to the children in Mladenovac singing with love to our beloved St. Sava here!

http://www.oskosta.org/video.htm

 It's exciting to know that all around the world, children sing to St. Sava, even in Africa and South America, and of course, Europe, Australia and all of North America!

++++++++++++++++++

Dr. Branko Terzic, one of the most decorated Serbian Americans, now living near Washington, DC, has close ties to Mladenovac.

"Mim, loved Maya Gajevic's addition to the web site. My late mother was from Mladenovac and her father was the city treasurer at one time. The city was name after a person "Mladen" and was briefly a royal city."

Branko's Mother, Olivera, as a child in Mladenovac in 1930

 Branko also sent along this image of Mladenovac's

Coat of Arms:

And also this info:

Coat of arms of Mladenovac - Image by Dragomir Acovic,          17 May 2002

From the website:

http://www.crwflags.com/FOTW/FLAGS/rs-bg-ml.html
 

Disclaimer

These links and the ones on the previous pages are being provided as a convenience and for informational purposes only; they do not constitute an endorsement or an approval by the webmaster of any of the products, services or opinions of the corporation or organization or individual. The owner bears no responsibility for the accuracy, legality or content of the external site or for that of subsequent links.